Da li su ovi ljudi znali za:
- šećer,
- ulje,
- plastiku,
- apoteku,
- struju,
- mega-market,... ?
Ne! nisu znali, ali su zato živeli srećno i dugo - Zašto?

Ljudi su nekada bili slobodni, sve što im je trebalo, sami su stvarali, nisu zavisili ni od čega ni od koga, osim plaćanja poreza. Njihovi preci za vreme ropstva plaćali su desetak, a zatim su naišle industrijalizacije, elektrifikacije, tehnologije, demokratije, integracije ... sve u cilju "da nam bude bolje" pa to sada plaćamo u novcu 10 puta više, a u naturi svojim zdravljem i kvalitetom života.

Nažalost, od onog slobodnog i nezavisnog života nekad, danas smo postali totalni zavisnici:
da li će biti struje,
vode,
hrane u prodavnicama, i ako je ima, da li znamo kakva je?,
da li ćemo imati posao,
platu,
penziju ...?

Svi smo pod pravilima:
na ulici ako nema prelaza, ne smeš da predješ, idi okolo inače - plaćaš kaznu,
ako ti se vrši nužda - trpi, ne smeš,
šefa na poslu mora da slušaš inače nemaš čime da platiš sve ono od čega su te napravili zavisnim.

Da li je to sloboda, i dostojanstven život?

Postoji li izlaz iz ove sadašnjice? - Da, to je naš razum i sloboda izbora, koristimo ih da izvučemo i sebe i svoje potomke iz tmurne perspektive.

Ne zaboravimo da smo i mi potomci nekih davnih ljudi, da njih više nema, ali ima nas. To što ima nas, to je naš dug prema njima, a dug ćemo im vratiti ako se borimo da i naši potomci dožive i prožive dostojan, zdrav i kvalitetan život.