Kako se vrši varenje hrane?

Dobro je da i oni koji spremaju hranu, a i oni koji vole da je u slast pojedu - znaju šta se sa tom hranom dešava u organizmu.

Na slici je data šema, kuda sve prolazi hrana. Pogledajte dobro i napravite analogiju izmedju ljudskog sistema za varenje i biljnog korenovog sistema. Stvaraoc života (evolucija) je prvo na Zemlju donela biljke. Ali one su vezane za podlogu iz koje crpe svoju hranu, i kao takve sporo osvajaju nova prostranstva planete. Evolucija je stvorila bića koja sa sobom nose hranljivu "podlogu" iz koje crpe hranljive sastojke i pri čemu imaju veliku slobodu kretanja. I tako su se razvile životinje, i kod svih imamo neki sistem za varenje u koji se, procesom jedenja, unosi materijal za razgranju, a potom iz njega koristite hranljive materije. To su kod čoveka creva i sve vezano uz njih - digestivni trakt, a crevne resice su analogija biljnih korenskih resica. Isti sistem, ali na drugi način inmpementiran!

organi za varenje

Nakon što smo stavili zalogaj hrane u usta, počinje proces:

Zubi

Odgrizli zubima (1) to parče i počinjemo njima da žvaćemo. Oni imaju veliku ulogu jer sitne hranu, koja treba sitno samlevena da nastavi put u vidu kaše. Ako hrana prodje dalje u vidu komadića i grudvica, varenje je za više puta slabije.

Jezik i pljuvačka

Prilikom žvkanja, hrani potmomaže jezik i pljuvačka koju luče tri para pljuvačkih žljezdi (3) i mnoštvo manjih iz usne šupljine. Norma izlučene pljuvačke u toku 24 časa je od 0,5 do 2 litara. Njeni fermenti uglavnom razgradjuju skrob. Pri dovoljno dobro sažvakanom zalogaju stvara je jednorodna žitka masa, dobro pripremljena za dalje varenje.

Pored hemijskog delovanja na hranu pljuvačka poseduje i baktericidna svojstva. I u pauzama izmedju obroka, ona vlaži usnu šupljinu i čuva od raznih spiljašnjih zaraza. Nije slučajno da se manje ogrebotine oližu, jer se time izvrši blaga dezinfekcija.

Dalje, naš jezik (2) tačno odredjuje kvalitet hrane, ukusno ili ne, slatko ili gorko, slano ili kiselo ' sve to služi kao signal koliko i kakve sokove treba dalji organi za varenje da pripreme za nastupajuću hranu.

Jednjak

Sažvakana hrana preko grkljana prelazi u jednjak (4). To je gutanje, prilično složen refleksni proces u kome učestvuje mnogo mišića, pri čemu se na trenutak zatvara prolaz vazduha u pluća a otvara prolaz iz ustiju u jednjak.

Jednjak je četvoroslojna cev dužine 22 - 30cm. U mirnom stanju unutrašnji zidovi su mu spojeni i sve što se proguta, jednostavno ne "pada na dole", već se pokreće tj. "gura" uz pomoć talasastog pokretanja mišića jednjaka i to je takodje reflektorni proces, kao i svi budući mehanički procesi u toku varenja (osim poslednjeg - defekacije, gde postoji voljna kontrola). Za vreme gutanja i prolaza hrane do želudca i dalje ide proces početnog varenja zalogaja uz pomoć pljuvačke.

Želudac

Ostali organi za varenje su u stomaku. Oni su odvojeni od grudiju (pluća i srce), dijafragmom (5) - glavni mišić za funkciju disanja! Dijafragma ne samo deli grudi od stomaka, već ima vešestruku ulogu, a to je: disanje, refleks koji postoji po rodjenju, a zatim je kod mnogih potisnut grudno disanje. Prilikom disanja dijafragmom (stomačno disanje) dolaze do izražaja i ostale funkcije, kao masaža svih stomačnih organa u prvom redu jetre i žučne kese, pokretanje limfe unutar tela, pomoć srcu u vraćanju venske krvi iz donjih ekstremiteta itd. U pogleddu hrane, ona kroz specijani otvor u dijafragmi, prelazi u želudac (6).

To je organ koji po obliku liči na retortu. Njegova unutrašnja površina sadrži višeslojnu sluzokožu. Obim sasvim praznog želudca je oko 50ml. Prilikom obroka, zavisno od kolišine unete hrane, on može narasti do 3-4 litara.

Progutana hrana je u želudcu i sledeći procesi se odredjuju pre svega sastavom i količinom pojedene hrane. Glukoza, alkohol, soli i višak vode se mogu odmah resorbovati, zavisno od njihove koncentracije i medjusobnih odnosa pojedenih namirnica. (Važno: pojedeni obrok treba da sadrži kompatibilne namirnice!). Pojedena hrana se podvrgava delovanju veoma kiselog želudačnog soka (pH faktor od 1 do 2), koji sadrži hlorovodoničnu kiselinu, razne fermente i sluz. Luče ga želudašne žljezde koje su u sluzokoži i ima ih oko 35 milioina.

Sastav soka je različit i zavisi od unete hrane, želudac unapred "zna" šta kakav sok da napravi, a na osnovu čulnih stimulansa ukusa, mirisa, vidai. To je dokazao još akademik Pavlov svojim eksperimentima sa psima. Kod čoveka se luši odgovarajući sok čak i pri pomisli kakvu hranu čemo pojesti.

Voće, jogurt i druga lagana hrana zahteva malo soka niske kiselosti i manju količinu enzima. Meso posebno sa jakim začinima, izaziva obilno obilno lučenje soka veoma kiselog soka. Na hleb se luči slab sok, ali veoma bogat fermentima..

Za jedan dan izluči se oko 2 - 2,5 litara želudačnog soka (znači - trebalo bi i tokiko vode da se unese u organiza!). Prazan želudac se preriodično siri i skuplja. To je svima poznati, kao "krčenje creva". U procesu jedenja ova motorika prestaje, svaki zalogaj se lepi za sluzokožu želudca, koji se pri tome izdužuje u vidu konusa koji se naslanjaju jedan na drugi. Ovo je jako važno znati, jer žedudačni sok natapa sloj hrane koji je najbliži površini želudca, dok je ostala hrana još uvek pod dejstvom fermenata pljuvačke. Fermenti su belančevine koje omogućavaju odvijanje odredjenih hemijskih reakcija. Glavni ferment želudačnog soka je pepsin, koji odgovara za razgranju unetih belančevina.



POSTAVITE PITANJE, IZNESITE PROBLEM

Ako imate probleme i tegobe, iznesite to putem ove forme. Opišite vaš problem ili postavite pitanje, upišite vaše tačne podatke, radi dalje komunikacije. Dobićete stručnu pomoć.
Ime
Email
Mesto
Telefon
Opis vašeg problema
Unesite znak i774 ->

P.S. Poštujemo vašu privatnost i garantujemo čuvanje tajnosti informacija koje predajete.

Poželjno je da unesete broj telefona radi daljeg kontakta, jer se često dešava da na vaš email adresu ne dobijete odgovor, jer ga na prijemu prebace u SPAM. To se naročito dešava na gmail i yahoo meil adresama.



Možete ostaviti vaš komentar koji će biti objavljen na ovom sajtu

Na vaš email dobijate odgovore posetilaca, u vezi vašeg komentara

Email:

Telefon:

Ukoliko unesete vaš email i telefon, oni NEĆE biti objavljeni na sajtu, biće poznati samo administratoru sajta!


Pogledajte komentare drugih posetilaca

Vaš komentar:
Unesite znak c789 ->



Paraziti - skriveni patogeni faktor u organizmu

Šta su to paraziti i kakva je opasnost od njih
Paraziti dovode lekare u zabludu
Način prodiranja parazita u organizam
Paraziti i spoljni izgled zaraženog čoveka
Sintetički medikamenti protiv parazita - korist i šteta?

Analize i dijagnostične procedure

Ruski antiparazitni programi

Antiparazitski biljni program Gelmostop (za odrasle)
Preventiva od parazita. Gliste kod dece (gelmostop-mini)
Šta kažu LEKARI o parazitima i programu "Gelmostop"
Povećanje efikasnosti programa Gelmostop
Klinička ispitivanja programa Gelmostop

Najčešći paraziti u organizmu

Ishrana i - fabrika jetra

Kako se vari hrana
Masna jetra - zaista masna ili nešto drugo
Pravilna ishrana - zdrav i kvalitetan život
Neželjena dejstva farmaceutskih sredstava protiv parazita

O oboljenjima

O zdravlju i imunom sistemu

Kako čovek sam sebi narušava zdravlje
Da li vakcine i lekovi zaista IZLEČE čoveka?
Šta je to - IMUNITET kako ga održati?
Limfni sistem - "kanalizacija organizma"

Čistoća organizma i higijena spoljne sredine

Neka osnovna oboljenja

Sprečavanje pojave kamena u bubregu
Hemoroidi su parazitarnog porekla, kako ih se osloboditi
Kako protiv onkoloških oboljenja i raka
Karakterne crte, ponašanje- oboljenje. Kakva je veza?

Neki pristupi rešavanja čistoće organizma

Korisne informacije

Kako se pripremiti za trudnoću
Kako pomoći svom organizmu - prosto i jednostavno a mnogo znači
Šta treba činiti kada na praznicima preteramo u jelu i piću?
Zdrav način života - šta je to?
Voda je izvor života - šta ona znači za organizam
Video materijali o parazitima u organizmu

Treba vam državna registracija suplemenata i dijetetskih proizvoda?



Ispovest korisnika antiparazitarnih preparata Gelmostop.

Članak o kiselosti organizma, i značaju pH faktora homeostaze, objavljen u časopisu "Ruski doktor" - autor dr Jelisaveta Očeredko.


pH faktor


Ako smatrate da je sadržaj sajta koristan preporučite prijateljima.
Poslati prijatelju


Samo ona znanja koja pomažu da se živi, su prava znanja, ostalo je informacioni otpad.




Bez odobrenja autora zabranjeno je kopiranje i objavljivanje sadržaja na drugim sajtovima.
Created 2010-2018 by Antiparasitic. | All Rights Reserved | Hosted by Dreamhost